{"id":1347,"date":"2015-09-19T02:01:08","date_gmt":"2015-09-19T00:01:08","guid":{"rendered":"https:\/\/unitel.rs\/telenor\/?p=1347"},"modified":"2021-10-23T02:13:16","modified_gmt":"2021-10-23T00:13:16","slug":"secate-li-se-draga-vojinovica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/unitel.rs\/yettel\/secate-li-se-draga-vojinovica\/","title":{"rendered":"Se\u0107ate li se Draga Vojinovi\u0107a?"},"content":{"rendered":"

Secate li se Draga Vojinovi\u0107a?<\/h1>\n

“ \u0160ta je to sa nama i sa na\u0161im \u017eivotom?<\/p>\n

U kakve se to konce upli\u0107emo?<\/p>\n

U \u0161ta upadamo svojom voljom, a u \u0161ta svojom nevoljom?<\/p>\n

\u0160ta od nas zavisi a \u0161ta ne zavisi? Da li vi\u0161e volimo sam \u017eivot ili vi\u0161e volimo da mislimo o njemu?<\/p>\n

Kako god, na kraju svega ispada da se ve\u0107ina stvari u na\u0161em \u017eivotu de\u0161ava mimo nas i bez na\u0161ih odluka. “<\/p>\n

27.04.2013.godina. Otkucava sat. \u010cuje se kretanje kazaljke na satu koja pokazuje kasno podne. Drago Vojnovi\u0107 o\u010dekuje svoju suprugu koju je prethodno u toku dana odvezao na probni rad u jednom marketu. Stvari su ve\u0107 polako po\u010dele da dolaze na svoje mesto ro\u0111enjem najmla\u0111eg sina Alekseja pre godinu ipo dana. Ima li ve\u0107e sre\u0107e od ro\u0111enja deteta? \u010cak i kada je \u0161esto po redu? Drago ustaje od radnog stola ne bi li protegao noge i razbistrio um, me\u0111utim pred njegovim o\u010dima se smrkava, usledio je mrak i tup udarac pri padu na pod. Sat je nastavio da kuca. Dragovo srce je stalo.<\/p>\n

Bili su sre\u0107na porodica. Bilo ko od poznanika, kom\u0161ija ili prijatelja mogao je to da vam potvrdi. \u017diveli su u porodi\u010dnoj kuci u Novom Sadu. \u017diveli su tako Melinda i Drago sa svoje \u0161estoro male dece. \u017diveli su u zajednici sa Dragovim roditeljima. Nesuglasice su uvek bile prisutne me\u0111u starijim \u010dlanovima, ali Aleksandra, Teodora, Milo\u0161, Anastasija, Maksim i Aleksej predstavljali su svakodnevni razlog za sre\u0107u. Dok su u to vreme Maksim i Aleksej bili takore\u0107i bebe od tri i jedne godine, Aleksandra, Teodora, Milo\u0161 i Anastasija uspe\u0161no su poha\u0111ali osnovnu \u0161kolu. Drago je bio zaposlen. Prvo u Mobtelu od 1999.godine, a kada je Telenor preuzeo poslovanje2006.godine nastavio je na radnom mestu tehni\u010dara specijaliste energetike. Primanja su mu bila dobra, u rasponu od 60.000 do 80.000 dinara. Melinda nije imala stalno zaposlenje zbog prevelikih obaveza oko dece. U njihovom domu vladala je harmonija zahvaljuju\u0107i velikom strpljenju, medjusobnom razumevanju i stabilnosti oba supru\u017enika.<\/p>\n

“ Niko ne treba da misli da tokom \u017eivota sve treba da ide glatko, sudbina je obi\u010dno promenljiva i nakon razdoblja zati\u0161ja uvek dolazi neko ru\u017eno vreme. “<\/p>\n

Ubrzo posle iznenadne Dragove smrt po\u010dinju da se ni\u017eu nesretni doga\u0111aji. Uru\u0161avalo se sve \u0161to je iole bilo ste\u010deno. Ljudi koji su trebalo da budu potpora i podr\u0161ka porodici Vojinovi\u0107, potr\u010dali su nizbrdo povla\u010de\u0107i i one koje je su trebalo da \u0161tite. Melinda je ostala potpuno sama. Sama sa svojim malim svetom – svojom decom. Rodbina se udaljila, neki od prijatelja utihnuli. Sahrana je bila prvi pokazatelj te \u010dinjenice. Biv\u0161e Dragove kolege, sindikat i uzak krug prijatelja ukazali su im prvu pomo\u0107. I moralnu i materijalnu. \u010cak i roditelji od kojih se to o\u010dekivalo, nisu pru\u017eili ruku sigurnosti svojim unu\u010di\u0107ima. Naprotiv, briga o deci nije ih zanimala. Zbog sve u\u010destalijeg, prvenstveno psihi\u010dkog, a kasnije i fizi\u010dkog zlostavljanja od strane Dragovog oca Melinde je morala da donese te\u0161ku odluku. Iselili su se iz porodi\u010dne ku\u0107e i pre\u0161li u podstanare. Jasno je da takav potez nije bio lak. Pogotovo za tako brojnu porodicu. Na svako javljanje na oglas za useljiv stan usledila bi pitanja: \u201e Da li ste u stanju da isplate stanarinu,da li ste mo\u017eda pripadnici neke sekte\u201c? Sve sama gomila neprijatnih pitanja od kojih se Melinda u\u017easavala.<\/p>\n

Kona\u010dno Melinda je morala dase zaposli. Po\u010dela je sa radom u Domu zdravlja kao stomatol\u0161ka sestra tehni\u010dar sa platom od 28.000dinara. Nije bilo mesta ni vremena da deca ostanu deca i da \u017eive bezbri\u017eno i u miru. Svako na svoj na\u010din morao je da preuzme odgvornost i obaveze. Prvi i osnovni zadatak Melinde bio je da im obezbedi najneophodnije – krov nad glavom, hranu, ode\u0107u i \u0161kolovanje. Gubitak oca je nenedoknadiv ipak moralo se dalje. Sa danasnjim urbanim i ubrzanim stilom \u017eivota koje name\u0107e dru\u0161tvo i sa niskim prose\u010dnim prihodima, kao \u0161to je njena plata, to je bila nemogu\u0107a misija.<\/p>\n

Medjutim, postojala je jedna stvar koja je pratila Draga, a \u010diji zna\u010daj niko od porodice Vojinovi\u0107 nije znao. Sama Melinda priznaje da u tom tragi\u010dnom trenutku ni\u0161ta nije znala o tome. Potpisan je Kolektivni ugovor izmedju Telenora i Sindikata kojim Telenor omogu\u0107ava stipendiju zarad \u0161kolovanja i izdr\u017eavanja deci nesretno preminulog Draga. Ta cifra danas iznosi oko 130.000. Ona tako\u0111e raste sa rastom dece, a u skladu sa pravilima ugovora i traja\u0107e do god traje \u0161kolovanje dece. To bi znacilo do 26. godine \u017eivota. Telenorova stipendija ispla\u0107uje se na vreme i po ugovorenim datumima. Dodatno, deca dobijaju svake godine i novogidi\u0161nje vau\u010der paketi\u0107e u vrednosti od 10.500dinara. Kako Melinda ka\u017ee, ne zna ni sama gde bi danas bili da nije ove pomo\u0107i.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de dr\u017eave takve privilegije ne postoje. Postoji samo dr\u017eavna penzija u visini od 40.000 dinara i ni\u0161ta vi\u0161e. Zakon je takav i nema nikavih uslova za bilo kakvu vrstu ve\u0107e materijalne pomo\u0107i. I pored toga, oni se i dalje bore. Bi\u0107e potrebno zaista mnogo napora i strpljenje, kako bi ispratili sve \u0161to ih \u010deka na putu ka skladnom ritmu \u017eivota i pozitivnoj atmsoferi.<\/p>\n

„\u0160to vi\u0161e ljubimo i darujemo se, to vi\u0161e na\u0161 \u017eivot dobija smisao i vrednost. I uprkos patnji, prihvatiti sa zahvalno\u0161\u0107u svaki zrak sunca i ni u bolu ne zaboraviti na osmeh \u2013 taj nauk svake prave poezije nikada ne\u0107e zastareti i danas je, vi\u0161e nego ikada, potreban i dobrodo\u0161ao. “<\/p>\n

http:\/\/www.sindikat-telenor.org.rs\/images\/Drago_deca.png<\/p>\n

Avgust. 2015.godina. \u010cuju se glasovi. Ili je to pak smeh. De\u010diji smeh. Kako je milo gledati de\u010dija sre\u0107na lica nakon dve burne godine. Kako je lepo videti da se tri de\u010daka i tri devoj\u010dice opet raduju, nadaju i veruju. Grade svoje stavove i stvaraju svoje ambicije. Dr\u017ee se. Porodica Vojnovi\u0107 napokon staje na svoje noge. Dok mali Maksim (5) i Aleksej (3) rastu sve br\u017ee iz dana u dan, Anastasija(14) planira da upi\u0161e Umetni\u010dku \u0161kolu, Milo\u0161(15) upisuje srednju \u0161kolu sa \u017eeljom da sutra studira Gra\u0111evinski fakultet, Teodora (16) iz Umetni\u010dke \u0161kole \u017eeli da nastavi sa arhitekturom, a najstarija Aleksandra (17) sebe ve\u0107 vidi na Fakultetu za za\u0161titu \u017eivotne sredine. Melinda kao na kraju a tako i na po\u010detak svog porodi\u010dnog kruga mo\u017ee biti kona\u010dno mirna. Mo\u017ee biti ponosna gladaju\u0107i njihovu sada\u0161njost. Kada se osvrne na pro\u0161lost, ona je neustra\u0161ivi borac i pobednik. To joj je potrebno kao saznanje i podvrda da krene sa novom verom u skoru budu\u0107nost.<\/p>\n

U \u017eelji da njeno iskustvo bude preto\u010deno svima nama, upleli smo se u ovu surovu \u017eivotnu pri\u010du koja je dana\u0161nja realnost mnogih porodica \u0161irom Srbije. Smrt je uvek bli\u017ee nego \u0161to mislimo, desi se i onima koji odbijaju da poveruju da je to uop\u0161te mogu\u0107e. Desi se u nekom najgorem mogu\u0107em periodu kada jo\u0161 nismo ni sebe postavili na noge, a kamoli one koje tek treba. Desi se kada na nju zaboravimo, desi se kad mislimo da smo najja\u010di. Melinda to zna. Melinda je ostala samohrani roditelj. Rastrzana na sto strana poku\u0161avala je da stigne bar na tri. Uspevala svega na dve. Pru\u017eala je utehu i snagu svojoj deci i onda kada nije znala gde ih prona\u0107i. U te jake re\u010di, po\u010desto nije ni sama verovala. Tugovati se ne mo\u017ee u hodu, dok te sapli\u0107u misli o tome gde si danas, i gde sutra mo\u017ee\u0161 biti. Ipak smo mi ni\u0161ta vi\u0161e nego ljudska bi\u0107a. Stvorena da ustajemo i kad padamo, vo\u0111ena strahom od nepoznatog i voljom da pre\u017eivimo. Samo\u0107a nam je najve\u0107a kazna, a ljubav najve\u0107a nagrada. Re\u010di voljenog supruga i oca, svojoj dragoj porodici da ih neizmerno voli i da ne postoji ni\u0161ta \u0161to ne bi uradio za njih su svakako ispunjene. Ipak jedno obe\u0107anje nije uspeo da odr\u017ei. Da ih nikada, nikada ne\u0107e napustiti.<\/p>\n

Ipak i pored toga Drago im je ostavio \u010dist obraz. Ostavio im je solidranost koju imaju od njegovih biv\u0161ih kolega, sindikata i Telenora. To se pokazalo da ima neprocenjivu vrednost u najte\u017eim trenucima za porodicu Vojinovi\u0107. Posebnu zahvalnost Melinda upu\u0107uje ba\u0161 njima.<\/p>\n

Kolektivni Ugovor obnavlja se svake tre\u0107e godine.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"","protected":false},"author":2,"featured_media":1352,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[15],"tags":[],"class_list":["post-1347","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-humanitarne-akcije"],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/unitel.rs\/yettel\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/1-1.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/unitel.rs\/yettel\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1347","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/unitel.rs\/yettel\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/unitel.rs\/yettel\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/unitel.rs\/yettel\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/unitel.rs\/yettel\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1347"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/unitel.rs\/yettel\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1347\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1353,"href":"https:\/\/unitel.rs\/yettel\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1347\/revisions\/1353"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/unitel.rs\/yettel\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1352"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/unitel.rs\/yettel\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1347"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/unitel.rs\/yettel\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1347"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/unitel.rs\/yettel\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1347"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}