Omladinskih brigada 90, 11070 Novi Beograd, Srbija

bolovanje

Utvrđivanje i obračun bolovanja po novom zakonu

Dana 11. aprila 2019. godine stupio je na snagu novi Zakon o zdravstvenom osiguranju u okviru kojeg su predviđene brojne novine vezane za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad (takozvano bolovanje) i obračun naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad. Pokušaćemo ovim tekstom da ukažemo na sve ono što je različito u odnosu na zakon koji je važio do 10. aprila 2019. godine, odnosno da naglasimo najznačajnije promene kada su u pitanju utvrđivanje, obračun i isplata bolovanja.


Bolovanja na koja se novi zakon odnosi

Na početku je potrebno precizirati da se nove zakonske odredbe odnose na bolovanja koja su započela 11. aprila 2019. godine i kasnije. Prema tome, novi Zakon se primenjuje na privremenu sprečenost za rad osiguranika čiji je prvi dan nastao počev od 11. aprila, dok se za svako bolovanje čiji je prvi dan bio pre 11. aprila primenjuju odredbe starog zakona, bez obzira što privremena sprečenost za rad može u tom slučaju da traje i nakon 11. aprila. 


Utvrđivanje privremene sprečenosti za rad zbog bolesti

Pre svega, polazimo od izmena nadležnosti stručno-medicinskih organa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO)-izabranog lekara i lekarskih  komisija, koji utvrđuju nastupanje i trajanje privremene sprečenosti za rad.

Po starom zakonu, izabrani lekar je cenio privremenu sprečenost za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad, a nakon toga, ukoliko je smatrao da sprečenost za rad i dalje traje, predlagao je prvostepenoj lekarskoj komsiji produženje sprečenosti za rad i nakon 30 dana trajanja bolovanja. Novi zakon propisuje da izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad (osim u slučajevima bolovanja zbog nege člana uže porodice, o čemu u ovom tekstu detaljnije pišemo) i predlaže prvostepenoj, odnosno drugostepenoj lekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad. To praktično znači da je za sva bolovanja koja su započeta 11. aprila ili kasnije prvostepena lekarska komisija nadležna za ocenjivanje privremene sprečenosti za rad od 61. dana privremene sprečenosti za rad.

Kao i do sada, u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Novina se sastoji u tome da je u opisanom slučaju izabrani lekar dužan da osiguranika uputiti na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 60 dana ukupne sprečenosti za rad, što je opet  u skladu sa novim ovlašćenjem lekara da ceni prvih 60 dana bolovanja.

U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade, ali je  izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od 90 dana.

Izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, bez obzira na vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika, dužan je da osiguranika bez odlaganja uputi na invalidsku komisiju ako oceni da zdravstveno stanje osiguranika ukazuje na gubitak radne sposobnosti, odnosno da se ne očekuje poboljšanje zdravstvenog stanja osiguranika koje bi mu omogućilo vraćanje radne sposobnosti.

U slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a najkasnije po isteku svakih šest meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je osiguranik u poslednjih 18 meseci bio sprečen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno drugi stručno-medicinski organ, dužan je da osiguranika sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi na invalidsku komisiju radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti.

Osiguranik je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana upućivanja na invalidsku komisiju, podnese zahtev za pokretanje postupka radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti pred nadležnom organizacijom za penzijsko i invalidsko osiguranje i da o tome pismenim putem obavesti Republički fond za zdravstveno osiguranje u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva. Zahtev i obaveštenje može podneti i član uže porodice ili drugo lice sa kojim osiguranik živi u porodičnom domaćinstvu. Prema novom zakonu, nepostupanje osiguranika po ovim rokovima dovodi do gubitka prava na isplatu naknade zarade, sve dok se ne podnese dokaz da je podnet zahtev invalidskoj komisiji.

Utvrđivanje privremene sprečenosti za rad zbog nege teško obolelog deteta

Novina u zakonu je dužina trajanja nege člana porodice-deteta koje je teško obolelo i visina naknade zarade za vreme trajanja nege člana porodice u navedenom slučaju.

Tako umesto najduže 4 meseca, sada privremena sprečenost za rad zbog nege člana porodice može da traje do izlečenja deteta, a najduže do njegove 18 godine. Kao i do sada, siguraniku pripada naknada zarade zbog nege obolelog, odnosno povređenog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života ili člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, u svakom pojedinačnom slučaju bolesti, odnosno povrede, najduže do 15 dana, a ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju, najduže do sedam dana (ovaj period ceni izabrani lekar).

Izuzetno od navedenog, kada postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, prvostepena lekarska komisija može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice, najduže do 30 dana za negu deteta mlađeg od sedam godina života ili člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, odnosno do 14 dana za negu člana uže porodice koji je stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju.

Veoma važna novina sastoji se u tome da u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po uputu izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice.

Produženje prava na naknadu zarade ocenjuje drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda na svakih šest meseci, za svaki pojedinačni slučaj, u zavisnosti od zdravstvenog stanja deteta, kao i neophodnog daljeg lečenja deteta, odnosno rehabilitacije ako je potrebna. Ovakvo bolovanje može da traje sve dok dete ne navrši 18 godina života.

Visina naknade zarade za vreme trajanja privremene sprečenosti za rad zbog nege člana porodice-deteta kod kojeg je zdravstveno stanje teško pogoršano (dakle samo bolovanja po oceni drugostepene lekarske komisije) iznosi 100% od osnovice za obračun naknade zarade, umesto dosadašnjih 65%.

Utvrđivanje visine naknade zarade i isplata

Novim Zakonom propisano je da se naknada zarade ostvaruje na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja na osnovu zahteva obveznika doprinosa (poslodavca) u kojem treba da bude navedeno da li se zahtev odnosi na isplatu naknade zarade ili refundaciju naknade koju je poslodavac već isplatio iz svojih sredstava. Ovo je važno jer je propisan različit rok za prenos sredstava poslodavcu u navedene dve situacije. Tako je predviđeno da kada filijala RFZO vrši prenos sredstava za naknadu zarade na poseban račun poslodavca radi isplate zaposlenom osiguraniku rok je 30 dana od dana podnošenja zahteva, a kada filijala RFZO vrši refundaciju isplaćenih sredstava za naknadu zarade poslodavcu rok je 15 dana od dana predaje zahteva filijali RFZO.

Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade izmenjen je u odnosu na stari zakon, pa umesto dosadašnjih tri meseca ovaj period obuhvata 12 meseci, odnosnoosnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlena lica čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Zakonska novina je i ta da se u obzir uzima osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Po starom zakonu uzimala se u obzir samo osnovna zarada i uvećanje za minuli rad, a sada se sva uvećanja uračunavaju tako da je osnovica za obračun bolovanja kompletna zarada koja je isplaćena osiguraniku u prethodnih 12 meseci. Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu u svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je otvorio bolovanje, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio, a za mesece u kojima nije ostvario zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada. Ovde se radi o značajnoj izmeni jer se do sada uzimala samo prosečna zarada koju je zaposleni osiguranik ostvario u tri meseca koja prethode mesecu u kojem je otišao na bolovanje, čak i ako je ostvario samo jednu platu, a ukoliko nije ostvario nijednu zaradu uzimala se ona zarada koju bi po ugovoru o radu ostvario da je radio. Sada se za mesece u kojima nije radio računa minimalna zagarantovana zarada.

Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupilo bolovanje (umesto dosadašnja tri meseca), a ako je bio osiguran kraće od 12 meseci po osnovu obavljanja samostalne delatnosti osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran; samo ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnih 12 meseci osnov za naknadu zarade čini najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa.

Novim zakonom izmenjen je i način usklađivanja naknade zarade, do čega dolazi kada osiguranik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca. Tako se sada osnov za naknadu zarade usklađuje sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbijeprema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku. Do sada se usklađivanje radilo sa kretanjem prosečne zarade kod poslodavca.

Zaključna razmatranja

Imajući u vidu sve navedeno, može se reći da novi zakon donosi važne promene kada je u pitanju utvrđivanje i obračun naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad.

Ovlašćenja izabranog lekara, kada je u pitanju utvrđivanje privremene sprečenosti za rad su veća, ali je time povećana i njihova odgovornost, a praksa će pokazati (uglavnom kroz broj zahteva za proverom bolovanja koja je utvrdio izabrani lekar, koji će poslodavci izvesno podnositi lekarskom komisijama) da li je proširenje perioda u nadležnosti lekara korak u dobrom smeru.

Za razliku od ove odredbe koju je teško oceniti pre stupanja na snagu, sasvim je izvesno da je veoma pozitivna promena mogućnost produžavanja bolovanja zbog nege deteta sve do 18. rođendana deteta, kao i isplata u visini od 100% od zakonske osnovice. Time se donekle olakšava težak položaj roditelja čija deca zahtevaju neprestanu brigu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, pa se bar do punoletstva mogu tome potpuno posvetiti bez balasta prečestih odlazaka kod lekara ili lekarske komisije i bez ograničenja takvog bolovanja na 4 meseca u godini. Sada je predviđen odlazak na lekarsku komisiju na svakih 6 meseci radi produženja bolovanja, a naknada plate se isplaćuje u punom iznosu, te ni ekonomnski efekat ove novine nije zanemarljiv.

Što se tiče odredbi o obračunavanju naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad, uvećanje perioda koji ulazi u osnovicu sa 3 na 12 meseci i uzimanje minimalne zarade za one mesece u kojima nije ostvarena zarada, mogu negativno da utiču na određene osiguranike koji nemaju svih 12 meseci unazada zaradu, pa će im se umesto onoga što inače zarađuju uzimati minimalna zarada za mesece u kojima nisu ostvarili platu.  Efekat novih zakonskih odredbi na ove osiguranike čini se kolateralnom štetom namere da se obeshrabri potpisivanje ugovora o radu koji su sklapani jedino radi izvesne isplate održavanja trudnoće, a ne zbog potrebe za zapošljavanjem, a čega je bilo u praksi. Bilo je dovoljno da se potpiše ugovor o radu kojem bi bila iskazana veoma visoka zarada i da taj iznos bude jedini koji ulazi u osnovicu za obračun naknade. Nije čak bilo neophodno ni da ta jedna zarada bude isplaćena, ona je kao takva činila prosečnu zaradu i bila osnovica za isplatu naknade zarade. Sada to više neće biti slučaj jer će se za one mesece u kojima plate nije bilo uzimati minimalna zarada.

Pozitivna je promena i činjenica da se kod obračuna osnovice za naknadu zarade uzima cela zarada, odnosno zarada sa svim uvećanjima, a ne samo uvećanje za minuli rad, što je bio slučaj sa prethodnim zakonom. Ovo će omogućiti  da se uzme u obzir sve ono što je osiguranik svojim radom prihodovao i što čini mnogo realniju osnovicu za obračun naknade zarade koja se isplaćuje tokom bolovanja.

Vreme će pokazati koliko su dobra rešenja za koja se zakonodavac opredelio i ostaje nam da verujemo da će se zakon menjati u delu u kojem u praksi proizvodi određena rešenja koja nisu najsrećnija i najpravednija.

(U prilogu je tabelarni prikaz najvažnijih razlika između novog i starog zakona)

Zakon o zdravstvenom osiguranju

STARI ZAKONNOVI ZAKON
Izabrani lekar ceni privremenu 
sprečenost za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad
Izabrani lekar utvrđuje privreme- nu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad  
U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti 
za rad koji je duži od šest dana od 
poslednjeg dana prethodne 
sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu 
osnova, visine i isplatioca naknade 
zarade, ali je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na 
prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u 
ukupnom trajanju od 30 dana u 
periodu od 45 dana.
U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, 
sa prekidom između sprečenosti 
za rad koji je duži od šest dana od 
poslednjeg dana prethodne 
sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu 
osnova, visine i isplatioca naknade zarade, ali je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na 
prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u 
ukupnom trajanju od 60 dana u 
periodu od 90 dana.  
Nisu postojale odredbe o gubitku prava na isplatu naknade zarade 
ako se ne podnese dokaz o 
podnetom zahtevu invalidskoj komisiji.
Osiguranik je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana 
upućivanja na invalidsku komisiju, podnese zahtev za pokretanje 
postupka radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti pred nadležnom organizacijom za penzijsko i 
invalidsko osiguranje i da o tome 
pismenim putem obavesti 
Republički fond za zdravstveno 
osiguranje u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva. 
Nepostupanje osiguranika po ovim rokovima dovodi do gubitka prava na isplatu naknade zarade, sve dok se ne podnese dokaz da je podnet 
zahtev invalidskoj komisiji
U slučaju teškog oštećenja 
zdravstvenog stanja deteta zbog 
teškog oštećenja moždanih 
struktura, maligne bolesti, ili 
drugog teškog pogoršanja 
zdravstvenog stanja deteta, 
drugostepena lekarska komisija 
Republičkog fonda može, na 
predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na 
tercijarnom nivou zdravstvene 
zaštite u kojoj se dete leči, a po 
uputu izabranog lekara, produžiti 
pravo na naknadu zarade zbog 
nege člana uže porodice do 4 meseca
U slučaju teškog oštećenja 
zdravstvenog stanja deteta zbog 
teškog oštećenja moždanih 
struktura, maligne bolesti, ili 
drugog teškog pogoršanja 
zdravstvenog stanja deteta, 
drugostepena lekarska komisija 
Republičkog fonda može, na 
predlog zdravstvene ustanove 
koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po 
uputu izabranog lekara, produžiti 
pravo na naknadu zarade zbog 
nege člana uže porodice sve dok 
dete ne navrši 18 godina života  
Visina naknade zarade za vreme 
trajanja privremene sprečenosti za rad zbog nege člana 
porodice-deteta kod kojeg je 
zdravstveno stanje teško pogoršano (dakle samo bolovanja po oceni 
drugostepene lekarske komisije) 
iznosi 65% od osnovice za obračun naknade zarade
Visina naknade zarade za vreme 
trajanja privremene sprečenosti za rad zbog nege člana 
porodice-deteta kod kojeg je 
zdravstveno stanje teško pogoršano (dakle samo bolovanja po oceni 
drugostepene lekarske komisije) 
iznosi 100% od osnovice za 
obračun naknade zarade
Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade 
tokom bolovanja obuhvata 3 
meseca, odnosno osnov za 
naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za zaposlena lica čini 
prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodna 3 meseca pre meseca u kojem je nastupila 
privremena sprečenost za rad.
Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade 
tokom bolovanja obuhvata 12 
meseci, odnosno osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za zaposlena lica čini 
prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci 
pre meseca u kojem je nastupila 
privremena sprečenost za rad.  
Kod izračunavanja osnovice za 
obračun naknade zarade tokom 
bolovanja uzima se u obzir samo 
osnovna zarada i uvećanje za 
minuli rad
Kod izračunavanja osnovice za 
obračun naknade zarade tokom 
bolovanja uzima se u obzir 
osnovna zarada, deo zarade za 
radni učinak i uvećana zarada 
(dakle sva uvećanja)  
Ukoliko osiguranik nije ostvario 
zaradu u sva 3 meseca koji 
prethode mesecu u kojem je 
otvorio bolovanje, osnov za naknadu zarade čini prosečna zarada koju je zaposleni osiguranik ostvario u
tri meseca koja prethode mesecu u kojem je otišao na bolovanje, čak i ako je ostvario samo jednu platu, a ukoliko nije ostvario nijednu 
zaradu uzimala se ona zarada koju bi po ugovoru o radu ostvario da je radio.
Ukoliko osiguranik nije ostvario 
zaradu u svih 12 meseci koji 
prethode mesecu u kojem je 
otvorio bolovanje, osnov za 
naknadu zarade čini prosečan 
iznos zarade za mesece u kojima je radio, a za mesece u kojima nije 
ostvario zaradu uzima se 
zagarantovana minimalna zarada.
Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna os-novica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osigura-nje u kalendarskom tromesečju ko-je prethodi tromesečju u kojem je nastupilo bolovanje, a ako je u pre-todnom tromesečju bio osiguran kraće po osnovu obavljanja samostalne delatnosti osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran; ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnom tromesečju osnov za naknadu zarade či-ni osnovica utvrđena za tekuće kalendarsko tromesečjeOsnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osigura- nje u 12 meseci koji prethode mese-cu u kojem je nastupilo bolovanje (umesto dosadašnja tri meseca), a ako je bio osiguran kraće od 12 meseci po osnovu obavljanja samostal- ne delatnosti osnov za naknadu za-rade čini osnovica na koju je plaćen doprinos prema vremenu za koje je bio osiguran; samo ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnih 12 meseci osnov za naknadu zarade čini najniža mesečna osnovica za pla-ćanje doprinosa.  
Kada osiguranik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdrav-stvenog osiguranja duže od dva ka-lendarska meseca osnov za nakna-du zarade usklađuje sa kretanjem 
prosečne mesečne zarade po 
zaposlenom  kod poslodavca
Kada osiguranik prima naknadu zarad iz sredstava obaveznog 
zdravstvenog osiguranja duže od 
dva kalendarska meseca osnov za naknadu zarade usklađuje sa 
kretanjem prosečne mesečne 
zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku

Izvor sajt InfoStud.

unitelrs