RAD OD KUĆE I RAD NA DALJINU

Poslednjih nekoliko godina, naročito sa razvojem elektronske trgovine, sve je zastupljeniji  takozvani  fleksibilni model zapošljavanja odnosno rad van prostorija poslodavca (rad od kuće, rad na daljinu, remote). Rad van prostorija poslodavca se najčešće primenjuje u obavljanju IT usluga – programiranja, održavanja sajtova, administriranja društvenih mreža, kao i istraživanja tržišta, unosa podataka i pravljenja različitih baza,  zatim prevodilačkih, dizajnerskih, knjigovodstvenih, konsultantskih usluga i slično.

Sa aspekta poslodavca, ovaj model zapošljavanja ima bitne pogodnosti  u vidu smanjenja određenih troškova kao što su na primer troškovi poslovnog prostora za obavljanje delatnosti  i troškovi prevoza zaposlenih. Sve navedeno predstavlja u određenoj meri pojeftinjenje  samih troškova poslovanja. Rad na daljinu zaposlenima i različitim stručnjacima predstavlja znatno udobniji oblik rada od svakodnevnog putovanja na posao. Ujedno omogućuje umrežavanje i rad u željenim firmama iako su one možda kilometrima daleko, u drugom gradu.

U skladu sa Novim Zakonom o zastititi I  bezbednosti na radu deo Opste obaveze clan 44. –  Prilikom rada od kuće i rada na daljinu poslodavac je dužan da obezbedi bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa zaposlenim, pri čemu je poslodavac dužan da utvrdi uslove za bezbedan i zdrav rad, sredstva za rad izdata od strane poslodavca, da definiše radni proces u vezi sa izvršenjem poslova za koje je zaposleni zadužen i propiše preventivne mere za bezbedan i zdrav rad. Akt o proceni rizika Član 45 kaze  da poslodavac može da donese akt o proceni rizika za rad od kuće i rad na daljinu u pisanoj formi uz učešće zaposlenog.

Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o ispunjenosti uslova potrebnih za bezbedan i zdrav rad u skladu sa aktom o proceni rizika, kao i da blagovremeno obavesti poslodavca o svakoj naknadnoj promeni uslova.

Ugovor o radu na daljinu

Obzirom na specifičnosti koje karakterišu fleksibilan model zapošljavanja bitno je da prava i obaveze kako poslodavca tako i zaposlenog budu jasno precizirani. Ugovor o radu koji se zaključuje između poslodavca i zaposlenog koji obavlja rad van prostorija poslodavca mora da sadrži:

• Trajanje radnog vremena
• Način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog
• Sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira ili održava
• Upotrebu i korišćenje sredstava zaposlenog kao i naknadu troškova za njihovu upotrebu
• Naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja
• Sva druga prava i obaveze koji su bitni za obavljanje rada.

Zakonom o radu je definisano da osnovna zarada zaposlenog koji obavlja rad van prostorija poslodavca ne može biti utvrđena u manjem iznosu  od osnovne zarade zaposlenog koji obavlja iste poslove u prostorijama poslodavca.

Nema razlike u radu na daljinu i radu iz prostorija poslodavca

Sve odredbe Zakona o radu o rasporedu i preraspodeli  radnog vremena, prekovremenom radu, noćnom radu, odmorima i odsustvovanjima primenjuju se kao i kod obavljanja poslova u prostorijama poslodavca osim ako nisu definisani drugačije opštim aktom i ugovorom o radu. To zapravo znači da Zakon o radu ostavlja mogućnost poslodavcu da utvrdi svojim opštim aktom i ugovorom o radu drugačiji način i obim rada, s tim da tako utvrđena prava ne mogu biti manja od prava utvrđenih Zakonom.

Odredbom člana 42. Zakona o radu, zaposleni koji rade od kuće ili na daljinu u potpunosti su izjednačeni sa zaposlenima koji rade u prostorijama poslodavca. Suštinski je jedina razlika mesto rada i određene specifičnosti vezane za fleksibilan način rada. Zaposlenom koji radi van prostorija poslodavca, u skladu sa Zakonom, ugovorom o radu i opštim aktom, pripada i pravo na druga primanja u vidu naknade za službeni put, naknade za ishranu u toku rada, regres, solidarne pomoći, jubilarne nagrade i druga primanja na isti način kao i zaposlenom u prostorijama poslodavca.

Rokovi za izvršenje poslova i sam obim posla ne mogu se odrediti na način kojim bi se zaposlenom onemogućilo pravo da koristi odmor u toku dnevnog rada, kao i dnevni, nedeljni i godišnji odmor u skladu sa zakonom i opštim aktom.